Predstavnici Komisije na obeležavanju 20 godina od osnivanja Instituta za nestale osobe BiH
U Sarajevu, Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine je obeležio 20 godina od osnivanja, potvrđujući svoju ulogu ključne institucije u traženju i identifikaciji nestalih lica i predstavljajući simbol upornosti, profesionalnog pristupa i ljudskog dostojanstva u suočavanju s teškom prošlošću.
Današnji događaj je okupio predstavnike državnih institucija, porodice nestalih, međunarodnih organizacija, donatore iz Bosne i Hercegovine, ali i predstavnike nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica Srbije i Crne Gore.
Ispred Komisije za nestala lica ovom jubileju prisustvovale su Ljiljana Krstić, načelnik Odeljenja za nestala lica i Maja Vasović, rukovodilac Grupe za nestala lica na teritoriji bivše SFRJ. Predstavnice Komisije su, svojim prisustvom, potvrdile opredeljenost, institucije koju predstavljaju, za saradnju u rešavanju pitanja nestalih lica kao prioritetnom humanitarnom pitanju od neprocenjivog značaja za porodice nestalih lica i od velike važnosti za dalje jačanje dobrosusedskih odnosa, obnovu poverenja i poštovanje ljudskih prava u regionu.
Nikola Perišić, predsedavajući Kolegija direktora Instituta za nestale osobe, podsetio je na istorijat i misiju Instituta, koji je uspostavljen 2004. godine Zakonom o nestalim licima i međunarodnim sporazumom iz 2005. godine između Vijeća ministara BiH i Međunarodne komisije za nestala lica. Posebno je naglasio kako je kroz 20 godina rada uspostavljena jedinstvena institucija koja se bavi procesom traženja nestalih lica na celoj teritoriji BiH, te naveo kako ovaj Institut još uvek traži 7.580 lica.
Istakao je da su preostali nerešeni slučajevi ujedno i najteži, uglavnom vezani za ratne zločine, gde su se počinioci dobro potrudili da prikriju tragove, a da vreme koje protiče i smrt svedoka i rodbine nisu saveznici u ovom procesu. Kao poruku s današnjeg obeležavanja je istakao da je neophodno animiranje i podizanje svesti cele javnosti o bitnosti ovog procesa, te traženje veće podrške vlasti kako bi proces traženja nestalih polako bio priveden kraju.
Na kraju, sva tri kodirektora Instituta su saglasni da rad Instituta nije samo institucionalna obaveza, nego i moralna i društvena odgovornost, nastao iz potrebe da se ljudsko dostojanstvo stavi iznad političkih podela i nacionalnih granica. Institut je tokom dve decenije svog delovanja, razvio multidisciplinarni i human pristup, te rešavao najosetljivija pitanja u postkonfliktnom društvu.
