Održana konferencija za medije o rešavanju pitanja nestalih lica
Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije organizovala je u Palati „Srbija“ konferenciju za medije povodom trenutne situacije u procesu rešavanja problematike lica koja se vode kao nestala u oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i AP KiM od 1998. do 2000. godine.
Predsednik Komisije Veljko Odalović, govoreći o preuzetim obavezama i aktivnostima koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu po pitanju rešavanja ovog višedecenijskog problema, naveo je da je Srbija u potpunosti posvećena procesu pronalaska nestalih lica na transparentan način. Takođe, smatra da je u ovom političkom trenutku vrlo važno govoriti o ovoj temi i reći istinu, budući da je to najteža posledica sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Ukazao je na činjenicu da je do sada rešeno 75% slučajeva nestalih lica u regionu i da međunarodne organizacije s pravom to ističu kao najbolje postignuće na svetu ali i da se na zajedničkoj listi nestalih na području bivše Jugoslavije još uvek vodi kao nestalo 9.750 lica od čega su više od trećine Srbi, mada se to retko može čuti.
Govoreći o glavnim protagonistima Rezolucije o genocidu u Srebrenici istakao je da su to zemlje čiji su vojnici kontrolisali zone na Kosovu i Metohiji gde se desilo najveće stradanje Srba 1999. godine i da prednjače u pretvaranju te teritorije u nezavisnu državu. Naveo je i da su to zone odgovornosti američkog kontigenta KFOR, britanskog, francuskog, italijanskog i nemačkog i da su u to vreme imali 50.000 dobro opremljenih i naoružanih vojnika, koji su tamo poslati da obezbede mir i sigurnost, ali su dozvolili da se pod njihovim mandatom dese zločini.
On je ukazao na činjenicu da u proteklih 6 godina nema ni najmanjeg pomaka u pronalasku nestalih lica, usled odsustva saradnje od strane Hrvatske i Prištine. I pored brojnih lokacija od interesa koje je Srbija predložila za proveru, sa preciznim opisima i koordinatama, situacija na terenu i rezultati govore da je stanje nepromenjeno. Kao veliki problem u rešavanju sudbine nestalih lica naveo je i veliki broj neidentifikovanih posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnicama u regionu ali i arhive i dokumentacija koje se ne nalaze samo u Srbiji već više na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine kao i na Kosovu i Metohiji, te je apelovao na saradnju.
Kako je posebno naglasio, ovaj proces, pored činjenice da predstavlja značajno političko pitanje, sa civilizacijske i humanitarne strane ima veću težinu, s obzirom na broj porodica koje sa neizvesnošću više od 30 godina iščekuju da se pronađe makar jedna kost njihovih najmilijih, kako bi posle toliko vremena mogli dostojno da ih sahrane i time zatvorili ovo važno poglavlje.
