Konferencija za novinare povodom 30. godišnjice akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“

Povodom 30. godišnjice od akcije hrvatske vojske i policije “Oluja“, 1. avgusta 2025. godine, Udruženje porodica nestalih i poginulih lica „Suza“  u Pres centru Udruženja novinara Srbije organizovalo je konferenciju na temu Sećanja koja bole i opominju – tri decenije od „Oluje“.

Na konferenciji su pored predsednice Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ Dragane Đukić, govorili  i prof dr Suzana Matejić ispred Komisije za nestala lica, predstavnica Komesarijata za izbeglice i migracije Ana Đunović, šef kabineta predsednika opštine Stari grad Aleksandar Puača, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić i ćerka Teodora i Danice Samardžije nestalih u Oluji, Nada Bodiroga.

U akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ koja je počela 4. avgusta 1995. godine poginulo je  i nestalo preko 1.850 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Republike Hrvatske.

U svom obraćanju Đukićeva je navela da se i nakon 30 godina od događaja većina žrtava progona plaši da govori o strahotama koje su preživeli i da svedoče o zločinima koji su počinjeni nad članovima njihovih porodica strahujući da ne ugroze živote preživelih. U vođenju sudskih sporova i zadovoljenju pravde potrebna im je jača podrška relevantnih institucija. Neke porodice koje su ušle u sudske procese sa R. Hrvatskom, nisu dovoljno pravno zaštićene, pa plaćaju visoke takse, gube sporove i ako ne plate sudske troškove preti im se oduzimanjem imovine. U daljem obraćanju navela je da se nedovoljno govori o srpskom stradanju i da je krajnje vreme da se taj narativ promeni.

Podsetila je da su pre 10 godina na ovom istom mestu imali goste iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Zagreba, koji su im tom prilikom uručili izvinjenje/oprost za Oluju sa 400 potpisa građana Hrvatske koji su svesni da je počinjen zločin nad njihovim dotadašnjim komšijama i to samo zato što su bili Srbi, apelujući da učine isto najviša državna tela R. Hrvatske čiji su prethodnici u vlasti osmislili i sproveli akciju Oluja. Nažalost, od te inicijative i apela mladih ljudi nije se ostvarilo ništa.

Prof. dr Suzana Matejić navodi da je do sada iz registrovanih grobnica, nastalim asanacijom terena nakon akcije hrvatske vojske i policije Oluja, na teritoriji R. Hrvatske, u kojima su sahranjena lica srpske nacionalnosti, ekshumirano preko 1.050 lica, a od toga identifikovano i predato porodicama radi sahrane oko 700 lica, a za oko 350 se još uvek čeka potvrda identiteta. Preostalo je još 37 grobnih mesta koje čekaju na ekshumaciju, izolovanje uzoraka za DNK analizu i identifikaciju posmrtnih ostataka NN lica. Pored toga hrvatskoj strani je predato oko 50 pojedinačnih zahteva za ekshumaciju i identifikaciju posmrtnih ostataka koje su porodice nestalih lica koje žive na teritoriji R. Srbije podnele preko Komisije, koje čekaju na proveru. Matejićeva je naglasila da je rešavanje pitanja nestalih prvenstveno važno humanitarno, ali događaji koji nas sustižu uveravaju nas da je i važno političko pitanje jer od njega u velikoj meri zavisi proces pomirenja i izgradnja multietničkih društava zasnovanih na demokratiji, vladavini prava i toleranciji u regionu. To je obaveza nadležnih vlasti prema porodicama nestalih lica koje imaju pravo da saznaju istinu o sudbinama svojih najbližih.

Govoreći o ulozi Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije u procesu zbrinjavanja porodica i pojedinaca koji su bili primorani da napuste svoje domove tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije Ana Đunović je navela da je Komesarijat kontinuirano pruža podršku prognanima i da za glavni cilj ima obezbeđenje dostojanstvenog života, pravde i kvalitetne budućnosti za sve žrtve i njihove potomke.

U ime Memorijalnog centra Republike Srpske govorio je Denis Bojić, koji je sa porodicom 1992. godine  izbegao iz Bjelovara. Posle više od 30 godina razmišlja zašto mu njegovi roditelji nikada nisi objasnili političko-istorijski kontekst onoga što se desilo. To je pitanje koje nas obavezuje pojedinačno i institucionalno, kako generacijama koje dolaze prenositi sve ono što ona moraju da shvate. Pričanje i insistiranje na istini imaju dva pravca, jedan je onaj o kome danas govorimo, a drugi je na koji način da edukujemo našu decu. Upravo zato je Memorijalni centar Republike Srpske pokrenuo jedan od najvećih poduhvata u istoriji srpskog naroda snimanje svih svedočanstava o stradanju srpskog naroda nezavisno od lokacije i načina stradanja, da o svakoj žrtvi postoji zabeleženo svedočenje.

U Hrvatskoj 05. avgust je državni praznik koji se slavi kao „Dan pobede“ i domovinske zahvalnosti za akciju „Oluja“ dok je na zajedničku inicijativu vlada Republike Srbije i Republike Srpske doneta odluka da 05. avgust bude dan sećanja na sve prognane i stradale Srbe u ovom događaju.