Konferencija za medije povodom međunarodnog dana ljudskih prava

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije u Press centru UNS-a održala je konferenciju za medije pod nazivom „Pravo na život, pravo na istinu, pravo na pravdu“.

Na konferenciji su govorili Mirjana Miodrag Božin, predsednica Koordinacije, Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, Duško Ćutilo, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Miodrag Linta, narodni poslanik i Isidora Graovac, predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske.

Predsednica Koordinacije, Mirjana Miodrag Božin u svom izlaganju je istakla da je Deklaracija o ljudskim pravima doneta daleke 1948. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da je jedan od glavnih principa deklaracije da svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti. Međutim, osnovna prava su uskraćena nestalim i poginulim licima. Dodala je, da je prema žrtvama učinjena dvostruka nepravda time što odgovorni, u velikoj meri, nisu osuđeni za počinjene zločine. Međunarodna zajednica više od trideset godina ostaje gluva i slepa na zločine počinjene nad Srbima. Navela je da u ime Koordinacije insistira da se u Beogradu prikaže istorijsko-dokumentarni film “Svjedok“ reditelja Denisa Bojića koji na osnovu dokumentacije i arhivskih svedočenja specijaliste sudske medicine, preminulog prof. dr Zorana Stankovića govori o stradanju srpskog naroda, mučenju, svirepom i nečovečnom postupanju nad žrtvama u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.

U svom obraćanju Odalović se osvrnuo na saradnju sa ostalim učesnicima u regionu u procesu rešavanja pitanja nestalih lica. Naveo je kako Hrvatska ne poštuje potpisane međudržavne sporazume i protokole. Priština se slično odnosi prema ovom pitanju, ali ni jedni ni drugi ne propuste priliku na međunarodnom nivou da Srbiju okrive za nesaradnju.

Odalović je naveo i kako na teritoriji Republike Hrvatske i dalje postoje registrovane grobnice, koje se ne ekshumiraju, kao i da oko 400 NN posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnicama u Hrvatskoj pripadaju Srbima.

Naveo je da moramo biti istrajni u zahtevima za procesuiranje odgovornih za koje znamo, te postavio pitanje da li će suđenje u Hagu dati neke odgovore po pitanju onih koji su trenutno optuženi za mali deo zločina koji se desio na prostoru KiM? Mali jer je svega četrdesetak ilegalnih zatvora u optužnici, a bilo ih je preko 140, i svega stotinak žrtava je obuhvaćeno optužnicom, a bilo je na hiljade.

Pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Duško Ćutilo je potvrdio da je u fokusu Ministarstva izrada Nacrta Zakona o nestalim licima. Naveo je da je Radna grupa obnovila svoj rad početkom novembra i da je od tada održano nekoliko sastanaka. Nacrt koji je pripremila prethodna Radna grupa je osnov, ali je on detaljno pregledan kako bi svi zajedno predvideli najbolja rešenja za porodice nestalih. Zakonom želimo da pokažemo da kao država podržavamo porodice nestalih, da kažemo da one imaju pravo na istinu i pravdu i da institucionalno i sveobuhvatno rešimo ovo pitanje, naveo je Ćutilo.

Narodni poslanik Miodrag Linta je rekao da brojne činjenice govore da vlasti u Prištini, Zagrebu i Sarajevu opstruišu rešavanja pitanja nestalih Srba jer rešavanjem ovog pitanja opovrgla bi se laž da su Srbi agresori i zločinci, a muslimani, Albanci i Hrvati žrtve velikosrpske agresije. Naveo je da je blizu 40 posto nestalih srpske nacionalnosti i da je zločina je bilo na svim stranama, žrtava je bilo na svim stranama i nije moguće govoriti o istinskoj normalizaciji odnosa, a kamoli o uspostavi poverenja ili pomirenju među narodima koji žive na ovim prostorima ako se ne uspostave isti standardi i na suđenjima i isti standardi vezani za poštovanje žrtava bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Isidora Graovac, predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske iznela je stavove, probleme i sumnje sa kojima se suočavaju porodice nestalih u Bosni i Hercegovini, te istakla kako je proces traženja nestalih lica u ovoj zemlji na najnižem mogućem nivou te da ako se tako nastavi mnogi roditelji neće doživeti da se njihova deca pronađu, identifikuju i dostojno sahrane. Takođe iznela je podatak da se na nivou Republike Srpske u spomen kosturnicama nalaze posmrtni ostaci 570 lica koja čekaju na identifikaciju.

Konferenciji su pored učesnika prisustvovali predstavnici udruženja porodica nestalih lica, institucija i organizacija kao i drugi zainteresovani pojedinci.