Delegacija Republike Srbije učestvovala na IV Međunarodnoj konferenciji o nestalim licima u Bakuu

U organizaciji Državne komisije za ratne zarobljenike, taoce i nestala lica u ime Vlade Azerbejdžana, u okviru Baku dijaloga, održana je četvrta Međunarodna konferencija „Jačanje poverenja i razvoj efikasnih mehanizama i rešenja za rešavanje pitanja nestalih lica “ od 7. do 10. oktobra 2026. godine u Bakuu.

Konferencija je okupila bivše šefove država i vlada, visoke zvaničnike međunarodnih organizacija i stranih zemalja, rukovodioce institucija koje se bave pitanjem nestalih lica, stručnjake, predstavnike nevladinih organizacija i specijaliste za ljudska prava, kao i ambasadore, vojne atašee i druge predstavnike stranih zemalja akreditovane u Azerbejdžanu.

Delegaciju Republike Srbije činili su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa generalnim sekretarom Dušanom Kozarevim, Komisije za nestala lica, Maja Vasović, rukovodilac Grupe za nestala lica na teritoriji bivše SFRJ i Vesna Bošković, rukovodilac Grupe za nestala lica na AP KiM i Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica poginulih i nestalih lica „Suza“, dok je ispred Ambasade Republike Srbije u Azerbejdžanu konferenciji prisustvovao nj.e ambasador Dragan Vladisavljević.

Konferencija je otvorena pismom Ilhama Alijeva, predsednika Azerbejdžana koje je pročitao Ali Nagijev, predsednika Državne komisije za ratne zarobljenike, taoce i nestala lica. Usledio je govor Ali Nagijeva, koji je pozdravljajući učesnike međunarodne konferencije istakao njen značaj posebno za Azerbejdžan te je izneo podatak da je njihova Komisija na dan 01. oktobra 2026. godine registrovala 4.010 nestalih lica. Naveo je da su do sada otkriveni posmrtni ostaci za koje se veruje da pripadaju 913 nestalih lica i da su ekshumirani posmrtni ostaci 253 lica iz 32 masovne grobnice na području Karabaha, te izrazio nadu da će međunarodna konferencija dati značajan doprinos u utvrđivanju sudbine nestalih.

U uvodnoj plenarnoj sednici obratio se Dušan Kozarev i istakao značaj rešavanja pitanja nestalih lica iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Ukazao je da je tokom sukoba nestalo oko 40.000 ljudi, dok se više od 9.500 osoba i dalje vodi kao nestalo u regionu. Naglasio je da je rasvetljavanje njihove sudbine prvenstveno humanitarna obaveza i da je za napredak neophodna kontinuirana saradnja nadležnih institucija, međunarodnih organizacija, forenzičkih stručnjaka i porodica nestalih. Kao primer regionalne saradnje naveo je Regionalnu bazu podataka aktivnih slučajeva nestalih lica i istovremeno ukazao na zastoj u saradnji sa institucijama Hrvatske i privremenim institucijama u Prištini, koji je, prema njegovim rečima, doveo do malog broja rešenih slučajeva.

Konferencija je nastavljena panel diskusijama i govorima, te je delu konferencije koji se odnosio na nacionalna iskustva u traženju nestalih lica pod nazivom „od mesta sahranjivanja do identifikacije: nacionalni pristupi i najbolje prakse“ u ime Komisije za nestala lica učešće obratila se Maja Vasović govoreći o napretku i izazovima u rešavanju problematike nestalih lica, bilateralnoj i multilateralnoj kao i i drugim uspostavljenim mehanizmima saradnje, sa akcentom na novim tehnologijama koje se koriste u pronalasku grobnica i saradnji sa porodicama nestalih lica i njihovim udruženjima.

Tokom panela koji je posvećen porodicama nestalih lica pod nazivom „Dugoročni uticaj nestanka na porodice i zajednice” učesnicima konferencije obratila se Dragana Đukić, koja je u toku svog izlaganja govorila o slučaju nestanka njenog brata, suočavanju porodice sa tom činjenicom, prevazilaženju svih posledica rata od napuštanja svog ognjišta do susreta sa novom sredinom i borbom za opstanak ali i povezivanju sa drugim porodicama nestalih u udruženja i njihovom zajedničkom delovanju.

Na kraju konferencije od strane učesnika usvojena je zajednička Deklaracija od strane svih učesnika.

Drugog i trećeg dana ovog događaja Državna komisija za ratne zarobljenike, taoce i nestala lica organizovala je obilazak regiona Karabah, kojom prilikom je izvršena poseta Memorijalnom centru posvećenom genocidu u mestu Hodžali. Nakon toga učesnici konferencije posetili su mesto Šuša gde su u okviru obilaska ovog mesta posetili stambeni kompleks, gde su se upoznali sa uslovima života i sadržajima koji su na raspolaganju stanarima bivšim interno raseljenim licima koja su se vratila u svoj rodni grad i obišli zatvor u kom su bili smešteni zatvorenici i taoci, na kom su pronađene grobnice sa posmrtnim ostacima lica koja se vode kao nestala. Poseta regionu Karabah završena je posetom selu Zabuh kojom prilikom je Masim Mamadov, specijalni predstavnik predsednika Azerbejdžana za okrug Lačin, upoznao je učesnike sa detaljima o ovom selu.

Lokalne vlasti u saradnji sa državnim vlastima Azerbejdžana nastavljaju sa obnavljanjem ovog regiona radi povratka svog stanovništva koje se raselilo prilikom oružanih sukoba.