MENI
Naslovna » Aktuelno

Aktuelno

5. avgust 2019. godine

ODRŽAN PARASTOS SRPSKIM ŽRTVAMA STRADALIM U AKCIJI HRVATSKE VOJSKE I POLICIJE „OLUJA“

U organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih „ Suza“, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, održan je parastos žrtvama stradalim u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“.

Navršilo se 24 godine od početka akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“ u kojoj je poginulo i nestalo preko 1.850 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

U akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” koja je započela 4. avgusta 1995. godine, operacijom oružanih snaga Republike Hrvatske, uz podršku NATO, kao i jedinica Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH, izvršena je agresija na prostor nekadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Održan parastos srpskim žrtvama stradalim u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“

Srbi su tada krenuli u do tada najveću seobu, većina u Republiku Srbiju ali i u Republiku Srpsku. Hrvatska vojska sa saveznicima je sistematski ubijala Srbe koji nisu mogli ili nisu hteli da napuste svoja vekovna ognjišta. Nisu bila pošteđena ni lica koja su se nalazila u izbegličkim kolonama prilikom povlačenja prema Republici Srpskoj, koju su činili starci, žene i deca. Time je prostor nekadašnje Republike Srpske Krajine praktično ostao bez srpskog stanovništva a njihove kuće su opljačkane, porušene i zapaljene. Od uništenja nisu bile pošteđene ni crkve, kulturno - istorijski i antifašistički spomenici.

Prema podacima Komisije u ovoj akciji nestalo je preko 1.850 lica, od toga oko 1.200 civila od kojih je preko 70% lica bila starija od 60 godina i oko 540 žena od kojih su preko 80% bile starije od 60 godina.

Održan parastos srpskim žrtvama stradalim u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“

Do sada je iz registrovanih grobnica u kojima su sahranjena lica srpske nacionalnosti, nastalih asanacijom terena nakon akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“, na teritoriji R Hrvatske, ekshumirano oko 1.200 lica a od toga identifikovano i predato porodicama radi sahrane oko 800 lica, dok se za preostale još uvek čeka potvrda identiteta. Iz ovih grobnica preostalo je da se ekshumira još oko 17 posmrtnih ostataka sa lokacija koje se nalaze u regionu Severne Dalmacije, Like i Banije. Pored toga hrvatskoj strani je predato oko 50 pojedinačnih zahteva za ekshumaciju i identifikaciju posmrtnih ostataka koje su porodice nestalih lica koje žive na teritoriji Republike Srbije podnele preko Komisije, na koje se čeka odgovor.

I pored ogromnih napora koji su do sada učinjeni u pronalasku nestalih lica srpske nacionalnosti stradalih u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ u službenoj evidenciji Komisije u ovoj akciji još uvek se vodi kao nestalo oko 750 lica (srpske nacionalnosti), od kojih je oko 560 civila (76%) , među kojima je 290 žena (52%).

U Hrvatskoj 05. avgust je državni praznik koji se slavi kao „Dan pobede“ i domovinske zahvalnosti za akciju „Oluja“ dok je na zajedničku inicijativu vlada Republike Srbije i Republike Srpske doneta odluka da 05. avgust bude dan sećanja na sve prognane i stradale Srbe u ovom događaju.

2. avgust 2019. godine

„NEIZBRISIVI TRAGOVI STRADANjA“

U organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“, 2. avgusta 2019. godine, održana je konferencija za novinare u Pres centru Udruženja novinara Srbije pod nazivom „Neizbrisivi tragovi stradanja“.

Konferencija se održala povodom 24. godišnjice najvećeg progona i stradanja Srba u Republici Hrvatskoj prilikom akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“.

Na konferenciji su govorili predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ Dragana Đukić, načelnica Odeljenja za nestala lica u Komisiji za nestala lica Vlade Republike Srbije Ljiljana Krstić, narodni poslanik i predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne Skupštine Republike Srbije Miodrag Linta i predstavnik porodica nestalih lica Nada Bodiroga.

Neizbrisivi tragovi stradanja

Ljiljana Krstić je tom prilikom istakla da je jedna od najtežih posledica oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ veliki broj lica koja se vode kao nestala. Tom prilikom je naglasila da se u službenim evidencijama Komisije još uvek vodi kao nestalo 1686 lica u Republici Hrvatskoj. Od tog broja je 336 državljana Republike Srbije i onih lica čije su porodice podnele zahtev za traženje preko tadašnjeg Jugoslovenskog crvenog krsta, 632 lica srpske nacionalnosti državljani Republike Hrvatske, čije porodice kao izbegla lica sada žive u Republici Srbiji i tu podnele zahtev, ali i 688 lica koje ne ispunjavaju kriterijume Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i nalaze se na operativnoj listi Komisije.

Govoreći o saradnji sa Republikom Hrvatskom u traženju nestalih lica napomenula je da je u prethodnom periodu rešeno 40 slučajeva kroz proces identifikacije posmrtnih ostataka ekshumiranih iz registrovanih grobnica u kojima su sahranjena lica srpske nacionalnosti, nastalih asanacijom terena nakon akcije hrvatske vojske i policije „Bljesak“ i „Oluja“. U daljem izlaganju najavila je predstojeće zajedničke terenske aktivnosti koje se odnose na izviđanja terena i probna iskopavanja, kako na području Republike Hrvatske tako i na području Republike Srbije. Naglasila je da je jedna od najvećih prepreka za rešavanje konkretnih slučajeva nestalih lica i to što se u mrtvačnicama u Hrvatskoj nalazi oko 911 neidentifikovanih posmrtnih ostataka ekshumiranih širom Hrvatske.

Na kraju je istakla značaj potpisivanja Okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije i ostvarenom napretku Grupe za nestala lica. Izazila je nadu da će se kroz ovaj mehanizam zajedničkim radom unaprediti međusobna saradnja potpisnica Okvirnog plana, koja se ogleda u razmeni informacija važnih za rešavanje nestalih lica.

1. avgust 2019. godine

TEMA NESTALIH LICA NA 16. SEDNICI ODBORA ZA DIJASPORU I SRBE U REGIONU NARODNE SKUPŠTINE

Sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održana 1. avgusta 2019. godine, organizovana je na temu rešavanja pitanja nestalih lica, kao najsloženijem humanitarnom pitanju.

Sednici je pored predsednika Odbora Miodraga Linte i članova Odbora prisustvovao predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić i predsednik Upravnog odbora Koordinacije Dragan Pjevač, predsednica Udruženja nestalih porodica "Suza" Dragana Đukić, sekretar Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila Republike Srpske Isidora Graorac Štrkić, predsednik Odbora zarobljenih boraca i nestalih civila RS i član Savetodavnog odbora Instituta za nestala lica BiH Marko Grabovac, predsednica Udruženja roditelja i porodica uhapšenih zarobljenih i nestalih lica Mirjana Božin i član Udruženja Slobodanka Koldžić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih iz Zapadne Slavonije Ljuba Šućur i član Udruženja Jovica Prodanović.

 Tema nestalih lica na 16. sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine

Predsednik Odbora Miodrag Linta govorio je o rešavanju pitanja nestalih lica srpske nacionalnosti, naglasivši da je rad na tom planu poslednjih godina u zastoju, jer kod zvaničnog Zagreba i Sarajeva ne postoji politička volja da sve žrtve, bez obzira na nacionalnost, budu tretirane na isti način. On je istakao da to proističe iz snažne podrške koju Hrvatska i Bosna i Hercegovina dobijaju od zapadnih centara moći, u nameri da se Srbi predstave kao agresori, tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina, a Bošnjaci, Hrvati i Albanci kao žrtve koje su tobože vodili oslobodilačke ratove.

Veljko Odalović predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, istakao je da Srbija ulaže maksimalne napore kako bi to humanitarno pitanje bilo rešeno u potpunosti i da je do sada mnogo urađeno.On je izneo podatak da se od ukupno 35.000 nestalih lica, koliko ih je evidentirano od strane Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, još 10.179 lica vode kao nestala, od kojih jednu trećinu čine Srbi. Odalović je naglasio da Republika Srbija poklanja veliki značaj unapređenju bilateralne saradnje, međutim i dalje postoje određene teškoće u saradnju sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. On istakao da je zbog toga neophodno da međunarodne organizacije ostanu uključene u proces rešavanja tog pitanja.

 Tema nestalih lica na 16. sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske naglasio je da je pitanje nestalih lica ne samo humanitarno pitanje već i procesno-pravno pitanje i da iz tog razloga bošnjačka strana opstruiše proces traženja nestalih Srba. On je istakao da Institut za nestala lica BiH koji je osnovan 2008. godine ne radi profesionalno i da mu nije cilj da se ekshumiraju i identifikuju sva nestala lica bez obzira na nacionalnu pripadnost već je naglasak na uvećavanju bošnjačkih žrtava u Srebrenici.

O rezultatima rada i problemima sa kojima se susreću tokom rešavanja pitanja nestalih lica govorili su i predstavnici prisutnih udruženja porodica nestalih lica koji su istakli da je neophodna depolitizacija ovog procesa radi njegovog konačnog rešavanja.

30. jul 2019. godine

POTPISANA RADNA PRAVILA I PROCEDURE U TRAŽENjU NESTALIH LICA

Dana 30. jula 2019. godine predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Veljko Odalović i predsedavajući kolegija direktora Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine, Nikola Perišić potpisali su Radna pravila i procedure za realizaciju Protokola o saradnji u traženju nestalih lica između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

Ovim Radnim pravilima i procedurama bliže se uređuju međusobni odnosi, prava, obaveze kao i način zajedničkog rada nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, u traženju lica koja se vode kao nestala u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, u skladu sa propisima dve zemlje.

 Potpisana radna pravila i procedure u traženju nestalih lica

Nakon potpisivanja u svom obraćanju, predsednik Komisije Veljko Odalović je istakao da je potpisivanje ovog akta formalozivanje onoga što nadležna vladina tela za traženje nestalih lica Republike Srbije i Bosne i Hercegovine rade, od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše SFRJ i da u kontinuitetu sarađuju na osnovu postignutih zaključaka sa održanih sastanaka kao i da je veći broj slučajeva nestalih lica do sada rešen, međutim da sve dok postoje nerešeni slučajevi nestalih lica nadležna vladina tela moraju istrajati u ovom procesu.

U daljem obraćanju je rekao da se potpisanim Radnim pravilima i procedurama bliže uređuje postupak razmene raspoloživih informacija i dokumentacije od značaja za rešavanje pitanja nestalih lica, procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka i njihova primopredaja, izviđanja i obeležavanja kao i finansiranja svih aktivnosti.

 Potpisana radna pravila i procedure u traženju nestalih lica

Posebno je istakao da je bilateralna saradnja nezamenljiv mehanizam saradnje i da bez institucionalnog okvira i saradnje ne bi bilo moguće pronaći posmrtne ostatke nestalih lica i da bez uključenja svih aktera u proces se sigurno neće doći do cilja.

Tom prilikom, predsedavajući kolegija direktora Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine, Nikola Perišić i predsednik Povjerenstva Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale, Stjepan Sučić potpisali su Pravila postupanja za sprovođenje Protokola o saradnji između Vlade Republike Hrvatske i Saveta ministara Bosne i Hercegivine u traženju nestalih lica.

Svojim prisustvom i obraćanjem na svečanom potpisivanju ovih međunarodnih akata podršku je dao i Matthew Field, ambasador Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Bosni i Hercegivini.

Na kraju, potpisnici su se složili da su zajednički napori za traženjem i identifikacijom nestalih lica od ključne važnosti za sve uključene u taj proces a prvenstveno za one koji još uvek traže oko 12.000 svojih najmilijih.

4. jul 2019. godine

U POZNANU PREDSTAVLjEN PRVI IZVEŠTAJ GRUPE ZA NESTALA LICA

Sastanak Grupe za nestala lica (GNL) održan je na marginama samita Berlinskog procesa, 04. jula 2019. godine, u Poznanu, Poljska, na kome je predstavljen prvi Izveštaj o sprovedenim aktivnostima u skladu sa odredbama Okvirnog plana i ostvarenom napretku od novembra 2018. godine do jula 2019. godine.

Na sastanku GNL prisustvovali su predstavnici nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Hrvatske i tzv. Kosova. Sastanku su prisustvovali i dali podršku radu GNL i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i poslova Komonvelta Vlade Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije kao i predstavnici Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih lica. Sastanak je održan u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).

 U Poznanu predstavljen prvi izveštaj Grupe za nestala lica

Tom prilikom GNL je izvestila o sprovedenim aktivnostima u skladu sa odredbama Okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije i ostvarenom napretku od novembra 2018. godine do jula 2019. godine. Predstavnica Komisije Ljiljana Krstić, načelnica Odeljenja za nestala lica, je tom prilikom govorila o zaključcima iz Izveštaja, koje su doneli članovi GNL, kojima su predstavljeni postignuti rezultati i buduće planirane aktivnosti, koji su rezultat zajedničkog rada u ovom izveštajnom periodu, a uzimajući u obzir potpisane bilateralne sporazume, protokole i uspostavljene mehanizme saradnje uz poštovanje njihove pune primene. Naglasila je da domaće institucije nadležne za rešavanje pitanja nestalih lica ostaju posvećene zajedničkom radu putem mehanizma GNL i da su dosadašnjim radom njeni članovi značajno unapredili međusobnu saradnju, što se ogleda u razmeni informacija važnih za rešavanje neidentifikovanih posmrtnih ostataka i u dogovoru o zajedničkom radu na rešavanju ovih slučajeva. Takođe, istakla je da su u proteklom periodu članovi GNL intenzivno radili na razvoju Baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije, kao jedine baze podataka ove vrste u svetu i unapredili dijalog o razmeni informacija o lokacijama od zajedničkog interesa.

Napomenula je da su se članovi GNL sastali s porodicama nestalih koje su uključene u Regionalnu koordinaciju udruženja porodica lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije da bi ih informisali o napretku ostvarenom u vezi sa zajedničkim Okvirnim planom i da su takvi sastanci planirani i u budućnosti, kao i da je obaveza domaćih institucija pružanje informacija porodicama nestalih lica koje imaju pravo da saznaju istinu o sudbinama svojih najbližih, a uskraćivanje informacija o nestalima predstavlja grubo kršenje ljudskih prava članova njihovih porodica.

Zajedničkim radom na rešavanju pitanja iz ovog Izveštaja, GNL poboljšava saradnju na rešavanju slučajeva nestalih lica i pomaže vraćanju spokoja njihovim porodicama. Takav rad gradi poverenje između domaćih institucija i doprinosi pouzdanju u verodostojnost napora koje svaka institucija ulaže u pronalaženje i identifikaciju nestalih lica, pomažući, time, i depolitizaciju samog pitanja nestalih lica.

Na kraju, u ime svih članova GNL-a, izrazila je zahvalnost Vladi Ujedinjenog Kraljevstva za podršku važnim aktivnostima na rešavanju pitanja nestalih lica i MKNL za organizacionu podršku prilikom sprovođenja Okvirnog plana.

17. jun 2019. godine

U ZAGREBU OBAVLjENA IDENTIFIKACIJA POSMRTNIH OSTATAKA JEDANAEST ŽRTAVA SRPSKE NACIONALNOSTI STRADALIH U TOKU ORUŽANIH SUKOBA NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE

Dana 17. juna 2019. godine, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, u Zagrebu, Republika Hrvatska, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka jedanaest žrtava srpske nacionalnosti, stradalih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u periodu 1991 - 1995. godine, na području Republike Hrvatske. Posmrtni ostaci ekshumirani su u Gornjem Selištu (2), Petrinji (2), Glini (1), Šašu (1), Šibeniku (1), Vrbovljanima (1), Vodoteču (1), Gračacu (1) i Vukovaru (1).

 U ZAGREBU obavljena identifikacija posmrtnih ostataka jedanaest žrtava srpske nacionalnosti stradalih u toku oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije

Svi posmrtni ostaci 11 lica su identifikovani metodom analize DNK. Njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica.

Prema podacima Komisije kroz ovaj proces, u periodu 2001. do 2019. godine, iz registrovanih, masovnih grobnica i pojedinačnih grobnih mesta ekshumirani su posmrtni ostaci preko 1400 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske a posmrtni ostaci preko 980 identifikovanih žrtava je predato porodicama radi sahrane.

Od samog početka procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka koje su vršene na području Republike Hrvatske, po zajednički utvrđenoj metodologiji, našoj strani je omogućen monitoring te je i ovog puta identifikacijama prisustvovao monitorski tim Komisije za nestala lica.

Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, čije porodice žive u Republici Srbiji, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.

14. jun 2019. godine

Održan treći sastanak Grupe za nestala lica

Treći sastanak Grupe za nestala lica (GNL), u cilju sprovođenja aktivnosti predviđenih Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, održan je 14. juna 2019. godine, u Podgorici, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).

 Održan treći sastanak  Grupe za nestala lica

Na sastanku GNL prisustvovali su rukovodioci nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i tzv. Kosova. Sastanku je prisustvovala i predstavnica Ministarstva spoljnih poslova i poslova Komonvelta Vlade Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije koja je u svom obraćanju pozdravila dosadašnje napore i izrazila dalju podršku u procesu rešavanja pitanja nestalih lica.

Sastanak je organizovan u cilju sumiranja dosadanjih rezultata u procesu traženja nestalih lica u okviru sprovođenja Okvirnog plana i načinu izveštavanja o postignutom napretku na predstojećem samitu zemalja Berlinskog procesa, koji će se održati u Poznanu, početkom jula 2019. godine, u Poljskoj.

Ovom prilikom, učesnici na sastanku su istakli da mehanizam multilateralne saradnje, kroz sprovođenje aktivnosti predviđenih Okvirnim planom, predstavlja viši kvalitet ali da je bilaterlna saradnja nezamenljiv mehanizam kao ključan u procesu traženja nestalih lica.

11. jun 2019. godine

ODRŽANA DEVETA SEDNICA KOMISIJE ZA NESTALA LICA

U utorak, 11. juna 2019. godine u „Klubu poslanika“ u Beogradu, održana je Deveta sednica Komisije za nestala lica. Sednicu je vodio predsednik Komisije Veljko Odalović a prisustvovali su članovi Komisije i Stručne službe.

 Održana Deveta sednica Komisije za nestala lica

Na sednici je predstavljen Izveštaj o radu Komisije za period od 01. januara do 31. decembra 2018. godine, sa planom rada za 2019. godinu i razmotrena inicijativa o izmeni i dopuni Zakona o upravljanju migracijama. Ovom prilikom, članovi Komisije su upoznati o potrebi izrade Zakona o nestalim licima i napravljen je plan o aktivnosti Komisije i resornih ministarstava i organizacija za naredni period.

Predsednik Komisije, Veljko Odalović obrazlažući Izveštaj o radu Komisije istakao je dosadašnji zajednički napor nadležnih tela za traženje nestalih lica u regionu kao i međunarodnih organizacija, u skladu sa svojim mandatima, koji je rezultirao rešavanjem oko 72% lica koja se vode kao nestala ali da to ipak ne znači ništa porodicama koje još uvek nisu uspele da pronađu svoje najmilije. Naglasio je da su ostali najkompleksniji slučajevi, sa manjkom informacija vezanih za nestanak, sa izostankom ili nedovoljno referentnih uzoraka za DNK analizu ali i da još uvek sva nestala lica nisu prijavljena prema opšte prihvaćenim kriterijumima MKCK i da država Srbija traži još oko 3500 lica za koja ima legitiman interes.

Veljko Odalović je govorio o promeni osnovnog mandata Komisije, da se Komisija pored pitanja nestalih bavi i pitanjem ubijenih lica. Naveo je da ovakva inicijativa mora biti implementirana u Zakon o upravljanju migracijama, kao i potrebu da se sa telima Vlade i nadležnim institucijama dođe do broja smrtno stradalih lica srpske nacionalnosti u oružanim sukobima 90-tih godina prošlog veka.

Na sednici je bilo reči i o potrebi izrade Zakona o nestalima, kojim bi se uredila prava koja pripadaju porodicama po osnovu nestalog lica. Ovaj problem je u tome složeniji s obzirom da se na teritoriji Republike Srbije pored porodica njenih državljana koji su stradali u ovim sukobima nalazi i nekoliko stotina hiljada lica koja su napustila područja zahvaćenih oružanim sukobima i trajno regulisali svoj građanski status na njenoj teritoriji.

7. jun 2019. godine

ODRŽAN SASTANAK PREDSTAVNIKA KOMISIJE ZA NESTALA LICA I PREDSTAVNIKA REGIONALNE KOORDINACIJE UDRUŽENjA PORODICA NESTALIH LICA S PODRUČJA BIVŠE JUGOSLAVIJE

Dana 7. juna 2019. godine, održan je sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, predvođen predsednikom Komisije Veljkom Odalovićem i Regionalne Koordinacije udruženja porodica nestalih lica s područja bivše Jugoslavije, predvođenom predsedavajućom Regionalne koordinacije, Seminom Alekić.

 Održan sastanak predstavnika Komisije za nestala lica i predstavnika Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih lica s područja bivše Jugoslavije

Sastanak je održan u skladu sa odredbama Okvirnog plana za rešavanje pitanja lica nestalih s područja bivše Jugoslavije u cilju uvida u sprovođenje obaveza koje proizilaze iz Okvirnog plana, koji su potpisali predsednici nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i tzv. Kosova.

Predstavnicima Regionalne koordinacije prezentovan je detaljan izveštaj o radu Komisije u periodu, novembar 2018. – jun 2019. godine, postignutim rezultatima kao i planu rada za naredni period u procesu traženja nestalih lica. Predati su aktuelni podaci u rešavanju problematike nestalih lica koji proističu iz mandata Komisije, od samog početka njenog rada do danas, a odnose se na prikupljanje informacija, provere terena, proces ekshumacija i identifikacija, kao i primopredaja posmrtnih ostataka.

Na sastanku se govorilo o značaju saradnje nadležnih tela za traženje nestalih lica u regionu, saradnji s udruženjima porodica nestalih lica i o „Bazi podataka aktivnih slučajeva lica nestalih na području bivše Jugoslavije tokom 1990-tih“, rešavanju neidentifikovanih slučajeva koji su smešteni u mrtvačnicama širom regiona bivše Jugoslavije, razmeni informacija o lokacijama od zajedničkog interesa ali i o pretrazi domaćih i međunarodnih arhiva u cilju pribavljanja novih informacija. Predsednik Odalović je naglasio da Komisija podržava rad Regionalne Koordinacije kao i ideju o zajedničkom obeležavanju datuma od značaja.

Na kraju sastanka, ocenjeno je da je dosadašnja saradnja bila uspešna i od značaja za rešavanje slučajeva nestalih lica i da će se ubuduće nastaviti i intenzivirati u cilju pronalaska svih lica nestalih u oružanim sukobima na području bivše Jugoslavije.

29. maj 2019. godine

ODRŽAN RADNI SASTANAK KOMISIJE ZA NESTALA LICA VLADE REPUBLIKE SRBIJE I POVJERENSTVA VLADE REPUBLIKE HRVATSKE ZA ZATOČENE I NESTALE

Na poziv Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja, 29.5.2019. godine u Gradu Vukovaru održan je radni sastanak predstavnika Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije predvođenih predsednikom Komisije Veljkom Odalovićem i Povjerenstva Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale osobe, predvođenih predsednikom Povjerenstva pomoćnikom ministra hrvatskih branitelja Stjepanom Sučićem uz prisustvo generalnog konzula Republike Srbije u Vukovaru Milana Šapića i konzula Ljudmile Ostojić.

Održani sastanak je još jedan u nizu uloženih napora za razmenu informacija s ciljem rešavanja preostalih slučajeva nestalih lica, imajući u vidu da je pitanje nestalih lica jedno od ključnih nerešenih pitanja u bilateralnim odnosima Republike Srbije i Republike Hrvatske.

Tokom sastanka, naglasak je stavljen na trajne zahteve upućene od samog početka uspostavljanja saradnje 1995. godine i naglašena je potreba za intenzivnijim angažmanom u pretrazi postojeće arhivske građe, proverama raspoloživih informacija i primarnih izvora saznanja, kao i dostavi podataka o lokacijama primarnih i sekundarnih grobnica na području Republike Hrvatske pri čemu je poseban naglasak stavljen na područje Hrvatskog Podunavlja. Uz navedeno, naglašeno je kako će Republika Hrvatska nastaviti s daljim sprovođenjem terenskih istraživanja na lokacijama za koje postoji osnovana sumnja da se radi o mestima ukopa posmrtnih ostataka.

U predstojećem periodu očekuje se intenziviranje aktivnosti u prikupljanju saznanja prema otvorenim pitanjima i zahtevima, i u skladu s pozitivnim rezultatima, postupanja obe strane biće prezentovane na sledećem sastanku nadležnih tela za traženje nestalih lica, a kako bi se doprinelo bržem i uspešnijem rešavanju pitanja nestalih lica.

U nastavku sastanka, akcenat je stavljen na mehanizme u procesu traženja nestalih lica koji se ostvaruju zajedničkom saradnjom, i u skladu sa tim je dogovoreno sprovođenje aktivnosti, koje se odnosi na zajednička terenska izviđanja lokacija mogućih mesta pojedinačnih i masovnih grobnica kao i saradnje pri organizaciji konačnih identifikacija posmrtnih ostataka. Takođe, dogovorena je saradnja u pripremi V. izdanja Knjige lica nestalih na području Republike Hrvatske čije se novo izdanje očekuje do kraja 2019. godine. S obzirom na to da Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije i Uprava za zatočene i nestale ostvaruju multilateralnu saradnju u sklopu sprovođenja odredaba Okvirnog plana za rešavanje pitanja lica nestalih na području bivše Jugoslavije, prilikom sastanka usaglašeni su i zaključci koji se odnose na metodologiju ažuriranja Baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u oružanim sukobima.

Predsednik Komisije Veljko Odalović i predsednik Povjerenstva Stjepan Sučić ocenili su bilateralnu saradnju ključnom u međusobnim odnosima apostrofirajući kako su dobrodošle inicijative čiji se instrumenti pokazuju korisnim u procesu traženja nestalih osoba poput spomenutog Okvirnog plana.

Obe strane naglasile su potrebu otvorenog i depolitizovanog dijaloga u skladu s humanitarnom dimenzijom pitanja nestalih lica i složile se o potrebi daljeg intenziviranja bilateralne saradnje u skladu sa zajedničkim ciljem - osiguranja članovima porodica nestalih pravo na istinu o sudbini njihovih najmilijih.

17. april 2019. godine

ODRŽAN DRUGI SASTANAK GRUPE ZA NESTALA LICA

Drugi sastanak Grupe za nestala lica (GNL), formirane u cilju sprovođenja aktivnosti predviđenih Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, održan je 17. aprila 2019. godine, u Zagrebu, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).

Na sastanku GNL prisustvovali su rukovodioci nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i tzv. Kosova. Sastanku je prisustvovala i predstavnica Ministarstva spoljnih poslova i poslova Komonvelta Vlade Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske koja je u svom obraćanju pozdravila postignuti napredak i izrazila dalju podršku u procesu rešavanja pitanja nestalih lica.

 Održan drugi sastanak  grupe za nestala lica

Na sastanku su usaglašeni naredni koraci u cilju javnog objavljivanja baze podataka aktivnih slučajeva nestalih lica na teritoriji bivše Jugoslavije i predložene su lokacije mogućih grobnica koje bi bile predmet zajedničkog rada, u narednom periodu.

Drugi sastanak GNL je održan, u susret predstojećem samitu zemalja Berlinskog procesa, koji će se održati u Poznanu početkom jula 2019. godine u Poljskoj, u cilju utvrđivanja postignutih rezultata, kako bi se pripremio izveštaj o aktivnostima u traženju nestalih lica u regionu. Razgovarano je i o drugim aktivnostima od značaja za proces traženja nestalih lica.

Ovom prilikom, MKNL je ocenio saradnju predstavnika nadležnih domaćih institucija uspešnom, istakavši da je poverenje među njima ključno za rešavanje oko 12.000 nestalih lica u regionu, kao i da sve strane zajedno rade na ubrzanju procesa.

16. april 2019. godine

U ZAGREBU ODRŽAN DRUGI SASTANAK OPERATIVNE GRUPE ZA REŠAVANjE NEIDENTIFIKOVANIH SLUČAJEVA

Dana 15. i 16. aprila 2019. godine, u Zagrebu, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), održan je drugi sastanak Operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva (NNOG).

 U Zagrebu održan drugi sastanak operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva

Tokom dvodnevnog sastanka, predstavnjene su trenutne strategije i protokoli, koji se odnose na rešavanje pitanja neidentifikovanih posmrtnih ostataka, nadležnih tela za traženje nestalih lica. Nakon toga, prezentovane su dostupne indformacije o neidentifikovanim posmrtnim ostacima ekshumiranih sa konkretnih lokacija predhodno predloženim od strane predstavnika NNOG u cilju razmene podataka sa drugim članovima ove Grupe. U tom smislu, članovi NNOG predstavili su osnovne činjenice o ekshumiranim posmrtnim ostacima koji još uvek nisu identifikovani, okolnostima ekshumacije, kao i predloge za analizu sve raspoložive dokumentacije kako bi, kroz zajednički rad, rešili određeni broj ovih slučajeva.

Sastanak je okončan diskusijom o daljim koracima koje bi trebalo preduzeti u razvoju pilot projekta koji će omogućiti rešavanje problema identifikacije oko 4.000 posmrtnih ostataka u mrtvačnicama.

U toku drugog dana sastanka organizovana je poseta zajedničkoj grobnici za neidentifikovane žrtve iz rata u Hrvatskoj na Gradskom groblju Mirogoj i tom prilikom je članovima NNOG prezentovano stanje neidentifikovanih slučajeva u Republici Hrvatskoj. Članovi NNOG su potom obišli spomen obeležje „Glas hrvatske žrtve“ na Gradkom groblju Mirogoj u Zagrebu.

 U Zagrebu održan drugi sastanak operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva

NNOG čine predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Instituta za nestala lica Bosne i Hercegovine, Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja, Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore i Komisije za nestala lica tzv. Kosova.

NNOG je oformljena 2018. godine od strane Grupe za nestala lica (GNL), sa ciljem utvrđivanja situacije u vezi sa neidentifikovanim posmrtnim ostacima, koji su smešteni u mrtvačnicama na celom prostoru bivše Jugoslavije, radi sprovođenja aktivnosti predviđenih Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, koji je potpisan 6. novembra 2018. godine, u Hagu.

14. mart 2019. godine

U CILjU SPROVOĐENjA ODBREDBI OKVIRNOG PLANA ZA REŠAVANjE PITANjA NESTALIH LICA U SUKOBIMA NA PODRUČJU BIVŠE JUGOSLAVIJE ODRŽAN JE PRVI SASTANAK OPERATIVNE GRUPE ZA REŠAVANjE NEIDENTIFIKOVANIH SLUČAJEVA

Dana 12. i 13. marta 2019. godine, u Sarajevu, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), po prvi put se sastala Operativna grupa za rešavanje neidentifikovanih slučajeva (NNOG).

 U cilju sprovođenja odbredbi okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica u sukobima na području bivše Jugoslavije održan je prvi sastanak Operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva

Operativna grupa je oformljena 2018. godine od strane Grupe za nestala lica (GNL) sa ciljem utvrđivanja situacije u vezi sa neidentifikovanim posmrtnim ostacima koji su smešteni u mrtvačnicama na celom prostoru bivše Jugoslavije. Čine je predstavnici Republike Srbije, Crne Gore, Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova, na tehničkom nivou.

Tokom dvodnevnog sastanka, o trenutnom stanju u vezi sa neidentifikovanim posmrtnim ostacima govorili su predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Instituta za nestala lica Bosne i Hercegovine, Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja, Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore i Komisije za nestala lica tzv. Kosova. Tom prilikom predstavnici nadležnih tela za traženje nestalih lica predstavili su osnovne činjenice o ekshumiranim posmrtnim ostacima koji još uvek nisu identifikovani, okolnostima ekshumacije, kao i pretpostavljenim razlozima zbog kojih te slučajeve nije bilo moguće identifikovati. Ulogu moderatora u diskusijama imali su Metju Holidej, šef programa za Zapadni Balkan, MKNL i Samira Krehić, zamenik šefa programa za Zapadni Balkan, MKNL.

 U cilju sprovođenja odbredbi okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica u sukobima na području bivše Jugoslavije održan je prvi sastanak Operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva

Tokom susreta prezentovana je i studija slučaja Bosne i Hercegovine, koja je sprovedena u periodu od 2013.-2018. godine, kroz projekat pregleda u vezi sa neidentifkovanim posmrtnim ostacima koji se nalaze u 12 mrtvačnica. Da bi predstavili postupak pregleda neidentifikovanih posmrtnih ostataka MKNL je organizovao obilazak mrtvačnice JKP „Gradska groblja“ u Visokom.

Sastanak je okončan diskusijom o daljim koracima koje bi trebalo preduzeti u razvoju pilot projekta koji će omogućiti rešavanje problema identifikacije posmrtnih ostataka u mrtvačnicama. Takođe, izneti su konkretni predlozi za budući rad ove Operativne grupe a koji se odnose na analizu relevantne dokumentacije za konkretne lokacije sa kojih još uvek nisu identifikovani svi ekshumirani posmrtni ostaci.

07. mart 2019. godine

PREDSEDNICA VLADE ODRŽALA SASTANAK NA TEMU NESTALIH LICA SA GENERALNOM DIREKTORKOM MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA NESTALA LICA

Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić istakla je danas u razgovoru sa predsednicom Međunarodne komisije za nestala lica Katrin Bomberger da je ključ rešavanja pitanja nestalih na prostorima bivše Jugoslavije, saradnja među državama i domaćim institucijama, podsećajući da je to ujedno i obaveza svih nas prema žrtvama i njihovim porodicama bez obzira na nacionalnost.

Predsednica Vlade održala sastanak na temu nestalih lica sa generalnom direktorkom međunarodne komisije za nestala lica

Brnabić je istakla da je nerasvetljena sudbina više od 10.000 nestalih lica u regionu jedna od najtežih posledica sukoba na prostorima bivše Jugoslavije. Brnabić je naglasila da je država spremna da pruži veću podršku Komisiji za nestala lica i drugim institucijama, kako bi se povećali kapaciteti i poboljšali uslovi rada u cilju rasvetljavanja sudbine lica koja se još uvek vode kao nestala. Istovremeno, Srbija će, prema njenim rečima, insistirati i na otvaranju svojih arhiva, arhiva drugih strana u procesu, kao i svih arhiva u posedu međunarodnih organizacija koje su bile prisutne u vreme sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Predsednica vlade je istakla da je najveći izazov u rešavanju problematike nestalih lica 4000 ekshumiranih NN posmrtnih ostataka u mrtvačnicama regionu (od toga oko 3000 u BiH, 930 u Republici Hrvatskoj i 300 u Prištini), za koje i dalje nije završen proces identifikacije. U tom smislu, ukazala je da je ovo pitanje jedno od najkomleksnijih otvorenih pitanja u bilateralnim odnosima sa Republikom Hrvatskom i da će Republika Srbija insistirati da se ovo pitanje što pre reši. Takođe je istakla, da je za problem rešavanja sudbine nestalih lica sa prostora AP KiM veoma važno da Priština dostavi informacije i dokumentaciju iz svojih arhiva, posebno ona koja ukazuju na postojanje pojedinačnih ili masovnih grobnica sa posmrtnim ostacima lica srpske i nealbanske nacionalnosti.

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, koji je prisustvovao sastanku, istakao je da nadležni organi Republike Srbije krajnje odgovorno pristupaju svakoj informaciji o mogućim grobnicama i da u Komisiji ne postoji ni jedan zahtev drugih strana za koji nije izvršena provera.

On je naveo da Komisija radi u punoj saranji sa nadležnim državnim organima (Tužilaštvo za ratne zločine, MUP i dr.). Takođe, sarađuje sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama koje se bave ovim pitanjem, među kojima je i Međunarodna komisija za nestala lica, Međunarodni komitet Crvenog krsta i UNDP. Na kraju je zaključio da je, imajući u vidu karakter sukoba, za dalji napredak u procesu od izuzetnog značaja regionalna saradnja.

Katrin Bomberger, generalni direktor Međunarodne komisije za nestala lica, ocenila je da postoje određeni pomaci u potrazi za nestalima tokom ratova devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije ima, ali da je neophodna veća spremnost zemalja regiona da se suoče sa posledicama sukoba i sa zločinima koji su počinjeni na njihovim teritorijama. Ona je pohvalila rad vladine Komisije za nestala lica, koji je okarakterisala kao odgovoran i transparentan i ponudila pomoć u analizi i unapređenju forenzičkog procesa.

Navela je da su od izuzetnog značaja i nove inicijative za saradnju zemalja regiona, kao što je Berlinski proces, kroz koje takođe treba insistirati na rešavanju ovog pitanja.

Sagovornici su se saglasili da je zatvaranje ovog teškog nasleđa prošlosti od izuzetnog značaja za budućnost i prosperitet čitavog regiona.

21. februar 2019. godine

ODRŽAN PRVI SASTANAK OPERATIVNE GRUPE ZA BAZU PODATAKA AKTIVNIH SLUČAJEVA LICA NESTALIH U SUKOBIMA NA PODRUČJU BIVŠE JUGOSLAVIJE

Operativna grupa za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) održala je svoj prvi sastanak u Beogradu, 21. februara 2019. godine, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL). OG za bazu podataka čine predstavnici nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Crne Gore, Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova.

Održan prvi sastanak operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije

Prvi sastanak OG za bazu podataka održan je sa ciljem pripreme Baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije za njeno javno objavljivanje.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja, kao i Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine. Ovom prilikom, moderatori sednice bili su Metju Holidej, šef programa za Zapadni Balkan, MKNL. Učešće u razgovoru uzeli su i Adnan Rizvić, direktor za upravljanje i koordinaciju podacima MKNL i Nihad Branković, viši službenik za saradnju sa vladama, MKNL.

Održan prvi sastanak operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije

Nakon osvrta na zaključke koji su doneti na sastanku Grupe za nestala lica, održanom u Podgorici, u maju prethodne godine, tema razgovora bila su funkcionalna pravila za ažuriranje Baze podataka aktivnih slučajeva nestalih lica sa područja bivše SFRJ. Tom prilikom razmatrani su i postupci koji se tiču zatvaranja duplih unosa, zatvaranja slučajeva o kojima postoje izveštaji o podudarnosti DNK analiza izdatih od strane Međunarodne komisije za nestala lica kao i ostalim slučajevima koji mogu biti zatvoreni.

Tokom sastanka govorilo se i o razlikama u unesenim podacima koji se odnose na slučajeve koji imaju istu teritoriju nestanka, kao i o razlikama u kategorijama podataka za duple unose.

Sastanak je zaključen pregledom postojećih korisničkih prava.

11. februar 2019. godine

ZVANIČNI LOGO KOMISIJE ZA NESTALA LICA

 Logo komisije za nestala lica

Komisija za nestala lica želi da obavesti javnost, saradnike kao i porodice nestalih lica da je, od 1. februara 2019. godine, počela da koristi svoj zvanični logo. Cilj ovog idejnog rešenja jeste da skrene pažnju javnosti i dodatno ukaže na značaj problematike nestalih lica u zemlji ali i u susednim državama koje se susreću sa ovim osetljivim pitanjem. Takođe, kroz vizuelni identitet biće omogućeno lakše prepoznavanje prvenstveno humanitarnih, civilizacijskih ali i političkih aktivnosti koje Komisija preduzima radi trajnog rešavanja ove problematike a koje proizilaze iz njenog mandata.

5. februar 2019. godine

PROMOCIJA KNjIGE „RATNI ZLOČINI NAD SRBIMA U HRVATSKOJ U PERIODU 1991 – 1995. GODINE I NA KOSOVU I METOHIJI U PERIODU 1998 – 2004. GODINE“

Dana 05. februara 2019. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je promocija knjige Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije „Ratni zločini nad Srbima u Hrvatskoj u periodu 1991 – 1995. godine i na Kosovu i Metohiji u periodu 1999 – 2004. godine“.

Na promociji su pored kopriređivača knjige dr Dušana Čelića predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije i Dragana Pjevača, predsednika Upravnog Odbora Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, govorili Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i dr Milan Gulić, naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju.

 Promocija knjige „Ratni zločini nad Srbima u Hrvatskoj u periodu 1991 – 1995. godine i na Kosovu i Metohiji u periodu 1998 – 2004. godine“

U uvodnoj reči Dušan Čelić je istakao da su priređivači nastojali da ostave pisanog traga o akcijama u kojima su nesumnjivo počinjeni ratni zločini nad pripadnicima srpskog naroda, uglavnom civilima, krajem XX i početkom XXI veka na području Republike Hrvatske i AP Kosova i Metohije. Takođe, istakao je da je želja priređivača da upoznaju javnost sa najtežim posledicama koje su ratovi 90-ih godina ostavili, prvenstveno na porodice nestalih i ubijenih lica ali i na društvo u celini, koje godinama treba rešavati, o značaju dosezanja istine i pravde, o negovanju kulture sećanja i o potrebi da žrtve i porodice žrtava ostvare makar simboličnu satisfakciju.

Čelić je na kraju zaključio da su priređivači želeli da otrgnu od zaborava makar deo tragičnih događaja i činjenica o ratnim zločinima počinjenim nad srpskim stanovništvom na prostorima Republike Hrvatske i AP Kosova i Metohije. U tom pogledu, publikacija je neka vrsta otvorene knjige i poziv istraživačima, državnim institucijama, udruženjima građana i pojedincima, da u nju ''upisuju'' nove podatke o stradanjima Srba. Pored toga, ova publikacija je i ''otvorena optužnica'', za sve zločine nad Srbima za koje još niko nije odgovarao. Ona je svojevrsni podsetnik i poziv pravosudnim vlastima i organima krivičnog gonjenja, da zločince privedu pravdi.

Na kraju promocije Dragan Pjevač je zaključio da se ovom publikacijom ne želi relativizovati ni jedan zločin niti podceniti ni jedna žrtva, ma koje nacionalnosti bila, već naprotiv, da poštovanje sopstvenih žrtava i razumevanje tragedije koja nam se dogodila, podrazumeva i poštovanje za žrtve ''drugih''.

22. januar 2019. godine

ODRŽAN PARASTOS SRPSKIM ŽRTVAMA STRADALIM U AKCIJI HRVATSKE VOJSKE I POLICIJE „MASLENICA“

U organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih „ Suza“, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, održan je parastos žrtvama stradalim u akciji hrvatske vojske i policije „Maslenica“.

 Održan parastos srpskim žrtvama stradalim u akciji hrvatske vojske i policije „Maslenica“

Operacija hrvatske vojske i policije „ Maslenica“ počela je 22. januara 1995. godine na području, tadašnje Republike Srpske Krajine, koje je bilo pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR-a). U navedenom događaju stradalo je 348 Srba, među kojima 35 žena i troje dece mlađe od 12 godina, koje su pripadnici hrvatske vojske i policije ubili, a neke od njih i izmasakrirali na području Ravnih kotara i u blizini Malog Alana na Velebitu. Najviše su stradala tri srpska sela Islam Grčki, Kašić i Smoković, kao i Srbi iz mešovitih sela Murvica, Crno, Zemunik, Poljica i Islam Latinski u Ravnim kotarima.

 Održan parastos srpskim žrtvama stradalim u akciji hrvatske vojske i policije „Maslenica“

“Pripadnici hrvatskih oružanih snaga opljačkali su, opustošili i uništili srpska imanja u tom kraju, a kulturne spomenike, groblja i crkve, devastirali, oskrnavili i porušili. Među njima i Dvore Janković Stojana u Islamu Grčkom sa Crkvom Svetog Georgija, koja datira iz 1675. godine. Veće za ratne zločine u Beogradu, pokrenulo je pretkrivični postupak za zločin koji se dogodio prvog dana agresije ispod prevoja Mali Alan, kada su pripadnici hrvatske specijalne policije, u neposrednoj blizini osmatračnice UNPROFOR-a izmasakrirali 22 pripadnika srpske vojske Krajine sa područja Gračaca“, istakla je Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih „Suza“, dodajući da su prema podacima DIC „Veritas“ dokazi dostavljeni hrvatskom pravosuđu koje još vodi istragu protiv nepoznatih lica. „Neoprostivo je da poslije 26 godina, niko od odgovornih za ovaj zločin (Franjo Tuđmana, Janko Bobetko, Ante Gotovina, Mirko Norac, Mladen Markač i Agim Čeku) nije optužen i procesuiran kako pred međunarodnim, tako i domaćim sudovima u Hrvatskoj“, zaključila je Dragana Đukić.

Po završetku parastosa, prisutni su odali poštu i položili cveće pored spomenika srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991 - 2000. godine na području bivše Jugoslavije.

 

POGLEDAJTE STARIJE VESTI

 Vrh strane
 Vlada Republike Srbije  Komesarijat za izbeglice  Zahtev za traženje nestalog lica  ICMP Prijava lokacije  Knjiga nestalih lica na području Republike Hrvatske  Knjiga nestalih lica na teritoriji Bosne i Hercegovine  Knjiga lica koja su nestala u vezi sa događajima na Kosovu  Crveni krst Srbije - Služba traženja