МЕНИ
Насловна » O Комисији » Комисија за нестала лица

Комисија за нестала лица

Комисија за нестала лица Владе Републике Србије образована је Одлуком Владе Републике Србије 8. јуна 2006. године („Службени гласник РС", бр. 49/06, 73/06, 116/06, 53/10 и 108/12) са мандатом да се бави решавањем проблематике несталих лица у оружаним сукобима на простору СФРЈ и АП Косово и Метохија.

Комисија прати, проучава и утврђује предлоге за решавање питања несталих лица, прикупља податке и даје обавештења о несталим лицима у оружаним сукобима и у вези са оружаним сукобима на простору СФРЈ и Аутономне Покрајине Косово и Метохија, извршава обавезе које произлазе из међународних уговора и споразума који се односе на решавање питања несталих лица, координира рад надлежних органа и организација у поступку тражења несталих лица, ексхумација и идентификација, остварује сарадњу са надлежним органима, породицама несталих лица и њиховим удружењима ради решавања статусних питања несталих лица и хуманитарних питања њихових породица.

Комисија је преузела све активности и обавезе Комисије Савета министара за нестала лица СЦГ, која је формирана 2003. године чиме су у континуитету настављене активности претходних владиних тела која су образована од 1991. године ради решавања проблема несталих, заробљених и погинулих лица у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ.

Решавање питања несталих лица на простору бивше СФРЈ, укључујући и случајеве нестанака и отмица на простору Косова и Метохије је важно хуманитарно, али и политичко питање, јер од његовог решавања у великој мери зависи процес помирења и изградња мултиетничких друштава заснованих на демократији, владавини права и толеранцији у региону. То је обавеза надлежних власти  према породицама несталих лица које имају право да сазнају истину о судбинама својих најближих. Ускраћивање информација о отетима и несталима представља грубо кршење људских права чланова њихових породица, док киднаповање и друго насиље представљају злочине за које сви починиоци морају сносити одговорност у складу са међународним нормама и важећим домаћим законодавством.

Комисија реализује активности у складу са својим мандатом, планом рада за текућу годину годину, преузетим обавезама на основу потписаних међународних и других докумената која се односе на проблематику несталих лица и постигнутим договорима са другим учесницима у процесу.

Процењује се да је у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало око 40.000 лица. Међународном комитету Црвеног крста пријављено је 34.984 случајева, а према подацима ове организације из јула 2017. године, у региону се још увек као нестало води 10.416 лица, од овог броја 1.658 на АП Косово и Метохија, 2.057 у Републици Хрватској и 6.701 у Босни и Херцеговини.

Једна од најтежих последица оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ и АП КиМ је велики број лица која се воде као нестала. Број несталих лица који се води у евиденцијама Комисије за нестала лица је у извештајном периоду:

  1. 1 746  у Републици Хрватској,
  2.  97 у Босни и Херцеговини и
  3. 570 на АП Косову и Метохији

На списку тражења несталих лица Р Србије (држављана Р Србије и лица за која су породице захтев за тражење поднеле преко ЈЦК-а) у Р Хрватској налази се 371 лица. Такође, Република Србија има легитиман интерес за решавање судбине несталих лица српске националности, држављана Р Хрватске, међу којима су и нестала лица у акцијама хрватске војске и полиције "Бљесак" и "Олуја" у складу са потписаним Споразумом и Протоколом о сарадњи, имајући у виду да највећи број њихових породица као избегла лица сада живе у Републици Србији, а многи су већ трајно регулисали свој грађански статус на њеној територији. Међународном комитету Црвеног крста је пријављено око 680 лица, док је број несталих према евиденцијама са којима располаже Комисија значајно већи и ради се на верификацији ових случајева према критеријумима МКЦК (695).

На списку тражења несталих лица Републике Србије у БиХ налази се 97 лица, највећи број су припадници  бивше ЈНА који су нестали током њеног повлачења из Тузле и Сарајева 1992. године, као и више појединачних случајева нестанака највише на подручју Посавине и Купреса. Такође, у Републици Србији је регистровано преко 350 породица несталих лица, држављана БиХ, које су током оружаних сукоба избегле у Републику Србију и које су се трајно настаниле на њеној територији и преко Црвеног крста Србије поднеле захтеве за тражење несталог лица.

У конфликту на АП Косово и Метохија након 1998. године нестало је око 5800 лица, а судбина још није позната за 1658 лица од којих су око 540 лица српске и неалбанске националности. Такође, Комисија располаже са подацима за још 30 лица која су нестала у вези са конфликтом на АП КиМ и ови случајеви су у фази верификације. Киднаповања на КиМ су почела 1998. године, а након доношења Резолуције Савета Безбедности бр. 1244 и потписивања Војно - техничког споразума у Куманову (10.06.1999. године) киднаповања и нестанци на КиМ нису престали, чак су током јуна и јула 1999. године били много интензивнији, а жртве су били цивили српске и других неалбанских националности.

Решавање проблематике несталих лица иако се ради о приоритетно хуманитарном пирању од самог почетка пратио је висок степен политизације што је за последицу имало успоравање процеса и давање приоритета активностима на етничком уместо хуманитарном принципу, који би омогућио да се овај проблем решава у приближно истом обиму и динамици у целом региону. Уочен је недовољан степен кооперативности и отворености у размени информација између учесника у процесу и сарадње за потребно планирање и синхронизацију активности и што прецизније утврђивање динамике у процесу ексхумација и идентификација  у региону.

 Врх стране
 Влада Републике Србије  Комесаријат за избеглице  Захтев за тражење несталог лица  ICMP Пријава локације  Књига несталих лица на подручју Републике Хрватске  Књига несталих лица на територији Босне и Херцеговине  Књига лица која су нестала у вези са догађајима на Косову  Црвени крст Србије - Служба тражења