Представници Комисије на обележавању 20 година од оснивања Института за нестале особе БиХ

У Сарајеву, Институт за нестале особе Босне и Херцеговине је обележио 20 година од оснивања, потврђујући своју улогу кључне институције у тражењу и идентификацији несталих лица и представљајући симбол упорности, професионалног приступа и људског достојанства у суочавању с тешком прошлошћу.

Данашњи догађај је окупио представнике државних институција, породице несталих,  међународних организација, донаторе из Босне и Херцеговине, али и представнике надлежних владиних тела за тражење несталих лица Србије и Црне Горе.

Испред Комисије за нестала лица овом јубилеју присуствовале су Љиљана Крстић, начелник Одељења за нестала лица и Маја Васовић, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ. Представнице Комисије су, својим присуством, потврдиле опредељеност, институције коју представљају, за сарадњу у решавању питања несталих лица као приоритетном хуманитарном питању од непроцењивог значаја за породице несталих лица и од велике важности за даље јачање добросуседских односа, обнову поверења и поштовање људских права у региону.

Никола Перишић, председавајући Колегија директора Института за нестале особе, подсетио је на историјат и мисију Института, који је успостављен 2004. године Законом о несталим лицима и међународним споразумом из 2005. године између Вијећа министара БиХ и Међународне комисије за нестала лица. Посебно је нагласио како је кроз 20 година рада успостављена јединствена институција која се бави процесом тражења несталих лица на целој територији БиХ, те навео како овај Институт још увек тражи 7.580 лица.

Истакао је да су преостали нерешени случајеви уједно и најтежи, углавном везани за ратне злочине, где су се починиоци добро потрудили да прикрију трагове, а да време које протиче и смрт сведока и родбине нису савезници у овом процесу. Као поруку с данашњег обележавања је истакао да је неопходно анимирање и подизање свести целе јавности о битности овог процеса, те тражење веће подршке власти како би процес тражења несталих полако био приведен крају.

На крају, сва три кодиректора Института су сагласни да рад Института није само институционална обавеза, него и морална и друштвена одговорност, настао из потребе да се људско достојанство стави изнад политичких подела и националних граница. Институт је током две деценије свог деловања, развио мултидисциплинарни и хуман приступ, те решавао најосетљивија питања у постконфликтном друштву.