Конференција за новинаре поводом 30. годишњице акције хрватске војске и полиције „Олуја“

Поводом 30. годишњице од акције хрватске војске и полиције “Олуја“, 1. августа 2025. године, Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“  у Прес центру Удружења новинара Србије организовало је конференцију на тему Сећања која боле и опомињу – три деценије од „Олује“.

На конференцији су поред председнице Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгане Ђукић, говорили  и проф др Сузана Матејић испред Комисије за нестала лица, представница Комесаријата за избеглице и миграције Ана Ђуновић, шеф кабинета председника општине Стари град Александар Пуача, директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић и ћерка Теодора и Данице Самарџије несталих у Олуји, Нада Бодирога.

У акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ која је почела 4. августа 1995. године погинуло је  и нестало преко 1.850 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине, односно Републике Хрватске.

У свом обраћању Ђукићева је навела да се и након 30 година од догађаја већина жртава прогона плаши да говори о страхотама које су преживели и да сведоче о злочинима који су почињени над члановима њихових породица страхујући да не угрозе животе преживелих. У вођењу судских спорова и задовољењу правде потребна им је јача подршка релевантних институција. Неке породице које су ушле у судске процесе са Р. Хрватском, нису довољно правно заштићене, па плаћају високе таксе, губе спорове и ако не плате судске трошкове прети им се одузимањем имовине. У даљем обраћању навела је да се недовољно говори о српском страдању и да је крајње време да се тај наратив промени.

Подсетила је да су пре 10 година на овом истом месту имали госте из Иницијативе младих за људска права из Загреба, који су им том приликом уручили извињење/опрост за Олују са 400 потписа грађана Хрватске који су свесни да је почињен злочин над њиховим дотадашњим комшијама и то само зато што су били Срби, апелујући да учине исто највиша државна тела Р. Хрватске чији су претходници у власти осмислили и спровели акцију Олуја. Нажалост, од те иницијативе и апела младих људи није се остварило ништа.

Проф. др Сузана Матејић наводи да је до сада из регистрованих гробница, насталим асанацијом терена након акције хрватске војске и полиције Олуја, на територији Р. Хрватске, у којима су сахрањена лица српске националности, ексхумирано преко 1.050 лица, а од тога идентификовано и предато породицама ради сахране око 700 лица, а за око 350 се још увек чека потврда идентитета. Преостало је још 37 гробних места које чекају на ексхумацију, изоловање узорака за ДНК анализу и идентификацију посмртних остатака НН лица. Поред тога хрватској страни је предато око 50 појединачних захтева за ексхумацију и идентификацију посмртних остатака које су породице несталих лица које живе на територији Р. Србије поднеле преко Комисије, које чекају на проверу. Матејићева је нагласила да је решавање питања несталих првенствено важно хуманитарно, али догађаји који нас сустижу уверавају нас да је и важно политичко питање јер од њега у великој мери зависи процес помирења и изградња мултиетничких друштава заснованих на демократији, владавини права и толеранцији у региону. То је обавеза надлежних власти према породицама несталих лица које имају право да сазнају истину о судбинама својих најближих.

Говорећи о улози Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије у процесу збрињавања породица и појединаца који су били приморани да напусте своје домове током ратова на простору бивше Југославије Ана Ђуновић је навела да је Комесаријат континуирано пружа подршку прогнанима и да за главни циљ има обезбеђење достојанственог живота, правде и квалитетне будућности за све жртве и њихове потомке.

У име Меморијалног центра Републике Српске говорио је Денис Бојић, који је са породицом 1992. године  избегао из Бјеловара. После више од 30 година размишља зашто му његови родитељи никада ниси објаснили политичко-историјски контекст онога што се десило. То је питање које нас обавезује појединачно и институционално, како генерацијама које долазе преносити све оно што она морају да схвате. Причање и инсистирање на истини имају два правца, један је онај о коме данас говоримо, а други је на који начин да едукујемо нашу децу. Управо зато је Меморијални центар Републике Српске покренуо један од највећих подухвата у историји српског народа снимање свих сведочанстава о страдању српског народа независно од локације и начина страдања, да о свакој жртви постоји забележено сведочење.

У Хрватској 05. август је државни празник који се слави као „Дан победе“ и домовинске захвалности за акцију „Олуја“ док је на заједничку иницијативу влада Републике Србије и Републике Српске донета одлука да 05. август буде дан сећања на све прогнане и страдале Србе у овом догађају.