Конференција за медије поводом међународног дана људских права

Поводом Међународног дана људских права Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије у Пресс центру УНС-а одржала је конференцију за медије под називом „Право на живот, право на истину, право на правду“.

На конференцији су говорили Мирјана Миодраг Божин, председница Координације, Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица, Душко Ћутило, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Миодраг Линта, народни посланик и Исидора Граовац, председница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.

Председница Координације, Мирјана Миодраг Божин у свом излагању је истакла да је Декларација о људским правима донета далеке 1948. године на Генералној скупштини Уједињених нација и да је један од главних принципа декларације да свако има право на живот, слободу и безбедност личности. Међутим, основна права су ускраћена несталим и погинулим лицима. Додала је, да је према жртвама учињена двострука неправда тиме што одговорни, у великој мери, нису осуђени за почињене злочине. Међународна заједница више од тридесет година остаје глува и слепа на злочине почињене над Србима. Навела је да у име Координације инсистира да се у Београду прикаже историјско-документарни филм “Свједок“ редитеља Дениса Бојића који на основу документације и архивских сведочења специјалисте судске медицине, преминулог проф. др Зорана Станковића говори о страдању српског народа, мучењу, свирепом и нечовечном поступању над жртвама у оружаним сукобима на простору бивше Југославије деведесетих година прошлог века.

У свом обраћању Одаловић се осврнуо на сарадњу са осталим учесницима у региону у процесу решавања питања несталих лица. Навео је како Хрватска не поштује потписане међудржавне споразуме и протоколе. Приштина се слично односи према овом питању, али ни једни ни други не пропусте прилику на међународном нивоу да Србију окриве за несарадњу.

Одаловић је навео и како на територији Републике Хрватске и даље постоје регистроване гробнице, које се не ексхумирају, као и да око 400 НН посмртних остатака који се налазе у мртвачницама у Хрватској припадају Србима.

Навео је да морамо бити истрајни у захтевима за процесуирање одговорних за које знамо, те поставио питање да ли ће суђење у Хагу дати неке одговоре по питању оних који су тренутно оптужени за мали део злочина који се десио на простору КиМ? Мали јер је свега четрдесетак илегалних затвора у оптужници, а било их је преко 140, и свега стотинак жртава је обухваћено оптужницом, а било је на хиљаде.

Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Душко Ћутило је потврдио да је у фокусу Министарства израда Нацрта Закона о несталим лицима. Навео је да је Радна група обновила свој рад почетком новембра и да је од тада одржано неколико састанака. Нацрт који је припремила претходна Радна група је основ, али је он детаљно прегледан како би сви заједно предвидели најбоља решења за породице несталих. Законом желимо да покажемо да као држава подржавамо породице несталих, да кажемо да оне имају право на истину и правду и да институционално и свеобухватно решимо ово питање, навео је Ћутило.

Народни посланик Миодраг Линта је рекао да бројне чињенице говоре да власти у Приштини, Загребу и Сарајеву опструишу решавања питања несталих Срба јер решавањем овог питања оповргла би се лаж да су Срби агресори и злочинци, а муслимани, Албанци и Хрвати жртве великосрпске агресије. Навео је да је близу 40 посто несталих српске националности и да је злочина је било на свим странама, жртава је било на свим странама и није могуће говорити о истинској нормализацији односа, а камоли о успостави поверења или помирењу међу народима који живе на овим просторима ако се не успоставе исти стандарди и на суђењима и исти стандарди везани за поштовање жртава без обзира на националну и верску припадност.

Исидора Граовац, председница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске изнела је ставове, проблеме и сумње са којима се суочавају породице несталих у Босни и Херцеговини, те истакла како је процес тражења несталих лица у овој земљи на најнижем могућем нивоу те да ако се тако настави многи родитељи неће доживети да се њихова деца пронађу, идентификују и достојно сахране. Такође изнела је податак да се на нивоу Републике Српске у спомен костурницама налазе посмртни остаци 570 лица која чекају на идентификацију.

Конференцији су поред учесника присуствовали представници удружења породица несталих лица, институција и организација као и други заинтересовани појединци.