Одржана конференција за медије о решавању питања несталих лица
Комисија за нестала лица Владе Републике Србије организовала је у Палати „Србија“ конференцију за медије поводом тренутне ситуације у процесу решавања проблематике лица која се воде као нестала у оружаним сукобима на територији бивше СФРЈ у периоду од 1991. до 1995. године и АП КиМ од 1998. до 2000. године.
Председник Комисије Вељко Одаловић, говорећи о преузетим обавезама и активностима које је Србија спровела у претходном периоду по питању решавања овог вишедеценијског проблема, навео је да је Србија у потпуности посвећена процесу проналаска несталих лица на транспарентан начин. Такође, сматра да је у овом политичком тренутку врло важно говорити о овој теми и рећи истину, будући да је то најтежа последица сукоба на простору некадашње Југославије.
Указао је на чињеницу да је до сада решено 75% случајева несталих лица у региону и да међународне организације с правом то истичу као најбоље постигнуће на свету али и да се на заједничкој листи несталих на подручју бивше Југославије још увек води као нестало 9.750 лица од чега су више од трећине Срби, мада се то ретко може чути.
Говорећи о главним протагонистима Резолуције о геноциду у Сребреници истакао је да су то земље чији су војници контролисали зоне на Косову и Метохији где се десило највеће страдање Срба 1999. године и да предњаче у претварању те територије у независну државу. Навео је и да су то зоне одговорности америчког контигента КФОР, британског, француског, италијанског и немачког и да су у то време имали 50.000 добро опремљених и наоружаних војника, који су тамо послати да обезбеде мир и сигурност, али су дозволили да се под њиховим мандатом десе злочини.
Он је указао на чињеницу да у протеклих 6 година нема ни најмањег помака у проналаску несталих лица, услед одсуства сарадње од стране Хрватске и Приштине. И поред бројних локација од интереса које је Србија предложила за проверу, са прецизним описима и координатама, ситуација на терену и резултати говоре да је стање непромењено. Као велики проблем у решавању судбине несталих лица навео је и велики број неидентификованих посмртних остатака који се налазе у мртвачницама у региону али и архиве и документација које се не налазе само у Србији већ више на територији Хрватске, Босне и Херцеговине као и на Косову и Метохији, те је апеловао на сарадњу.
Како је посебно нагласио, овај процес, поред чињенице да представља значајно политичко питање, са цивилизацијске и хуманитарне стране има већу тежину, с обзиром на број породица које са неизвесношћу више од 30 година ишчекују да се пронађе макар једна кост њихових најмилијих, како би после толико времена могли достојно да их сахране и тиме затворили ово важно поглавље.